88 Проглас Петра Првог
Благородној и поштеној господи
сердарима, војводама, барјактарима и осталим главарима и старјешинама и свему
храбром црногорском и брдском народу.
Извјесно је вама и теби, љубезни
народе, како је већ наступила седма година откако су французи заузели бокељску
провинцију и како су нам они страшно пријетили да се отачаство наше унапријед
неће звати Ц р н а, него Црвена - то хоће рећи крвљу нашом обливена Г о р а.
Они би то и учинили по својству
њихове злоће, будући су најприје окаљали руке у крви свога законитога краља и
на темељима јакобинско-фрамасонског безбожја поставили правитељство, али,
благодарећи Бога, нијесу могли учинити - п р в о, по томе што нијесу међу нама
нашли издајника јакобинског духа, који би им путеве отворили и человође дали,
као што су находили у многа мјеста, на несрећу свих народа међу којима су ти
издајници били...
Из свега овога, љубезна браћо,
јасно видјети можете што су они тирани мислили од нас учинити и што би учинили
кад би силе имали, а сваки дан гледате што чине од наше браће Примораца и по
томе расудити можете колико би сав народ у свијет несрећан био, кад не би био
свеблаг Бог благословио оружје великога Александра, премилостивога покровитеља
нашега. Тога ради принесимо сви и приносити не престанимо свеславноме Богу
благодарење и славу, коју је даровао помазанику Александру крепост и силу на
истребљење мпогочислене војске крволочнога Наполеона и непримиривога
непријатеља човјечанства. А при том споменимо и друге дужности наше, које нас
позивају у садашње, од самога Бога послано вријеме, на витешка војничка дјела,
да при помоћи Бога не изостанемо између осталих народа најзадњи, него да
тјерамо опнгте непријатеље из нашега краја, кад их и по мору и по суву тјера и
гони сила рускога, енглескога, ћесарскога и шпањолскога оружја.
Приготовите се, дакле, јунаци, с
природним духом храбрости на витешки овај подвиг да, пртивајући Бога на помоћ,
што скорије ступимо у бокељску провинцију под славодобитним барјаком великога
Александра, свемилостивога господара нашега.
1813.
No comments:
Post a Comment