55 Црмничанима

55 Црмничанима

От нас Владике Петра благородној господи духовнога и мирскога чина, главаром и старјешинам и свијеме јунацима у нахију Црницу драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Находећи се у Манастир наш у Мајине с великим неудовољствијем разумјех, како је Ђуро Илин Масоничић с Мићом Перовијем Вуксановићем из Глухода Дола ходио у Бар и у Скадар самовољно, и како су доходили дома и опет изновице пошли и повели са собом друге два Глуходољанина, да двојица стоје у Бар, а двојица у Скадар у тајство. Такођер разумијем, да ви је дошла једна књига од капетана барскога, у коју ви пише, да ће ви дати војску и заиру, ако ви до потребе буде; ако ли би њима потреба била да им поможете. Ја сам вамутолика пута писао и сваки Црногорац и Брђанин по мојијем књигама знаде, да се ми, хвалећи Бога, не бојимо ни од кога, будући се наш Цар и Покровитељ с царем француским умирио и у велику љубав и пријатељство саставио, а цару турскоме до Ћурђева-дне вјеру дао и нама заповијед и наредбе послао, да с Французима живимо мирно и да никакве зађевице не учинимо, која би могла бити од најмање, а камо ли од велике смутње и немира међу нама и државом цара францускога, како сте то из првијех мојијех књигах разумјели. И тако се, дакле, находимо с реченом државом у сусједску љубав и пријатељство. Ја не знам супроћ кога Турци вам ту војску и заиру обећају, нако супроћ истијех сусједах и пријатеља нашијех Француза, оли супроћ осталијех Црногорацах и Брђанах. Но или противо једне или противу друге стране Турци вам обећају, то не може бити, а да не буде и супроћ обадвије, и сувише противу нашега Високославнога Покровитеља Великога Александра Императора и Самодржца Всеросијскога.

Ја не замјерам Ћуру Илину, зашто знам какав је он човјек, а знам... него се чудим осталијем Глуходољанима, који га... видећи очигледно, да их води на вјечну погибељ и срамоту. Тога ради шиљем Глуходољанима особљиво писмо, а вас молим и архипастирски совјетујем и Богом Вседржитељем заклињам, да не слушате Ћура Илина ни његову дружину, који би од својега отечества учинили драговољно, како што је Бранковић учинио на Косово, него да пазите своје поштење и своју вјерност и слободу, коју сте вазда пазили и својом крвљу бранили и да на себе и на своје посљедње велико зло и срамоту не наведете, од којега да вас Бог заступи и сачува.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

У Манастир под Мајине        ВЛАДИКА      ПЕТАР

марта 12. 1808.