54 Глуходољанима

54 Глуходољанима

От нас Владике Петра

честному господину попу Којици и прочим главаром и старјешинам и свијема Глуходољанима драги поздрав.

Разумио сам како је Мићо Перов и Ђуро Илин ходио у Бар онадар, те су чинили с Турцима некакав договор на име свега Глухога Дола, да се држите уједно и заједно. И за то су доходили к вама и повели изновице попа Маровића самотрећега, који ће стајати у тајство у Бар и у Скадар. Такођер разумијем да су они исти донијели једну књигу свијема Црничанима од капетана барскога, у коју он пише да ће умирити Црницу с везиром и обећаје захиру и војску да ће ви дати, само да се саставите с Турцима и да једни другијема на помоћ будете. Ја не знам супроћ кога они вама ту помоћ обећају, нако супроћ остале ваше браће Црногорацах, али супроћ нашијех сусједах и пријатељах Французах. Но или супроти једнијех или другијех... то не може бити да не буде и супроћ обје стране, али ја знам и темељито вјерујем да остали Црничани неће то учинити ни за једно благо на свијет, а камо ли за једне лажи турске и Ђура Илина, зашто лијепо знају да се наш Високославни Цар и Покровитељ Александар Први с царом француским находи у мир и у велику љубав и пријатељство и да нема у свијет таквога цара, који би се пред њиховом силом одржао.

Ја се не чудим Ђуру Илину, него Мићу Перову и осталијем Глуходољанима који га слушају, видећи очигледно да их води на вјечну и срамотну погибељ. Тога ради вас 

молим и Богом Вседржитељем заклињам да се од тога посла и јединства с Турцима прођете и да не задијевате ни Турке ни: Французе без нашега знања и договора. Ако ли једна само пушка ваша пукне на Французе, та ће пушка пукнут против истога цара Александра и противу свакојега поштена, вијерна Црногорца и Брђанина, и ви ћете тада остатихајини росијскому цару и издајници својега отечества, како Вук Бранковић. За то и опет вас молим и у три пута страшнијем именом Божијим заклињам да пазите своје поштење и своју вјерност и слободу и да на себе велико зло и срамоту не наведете, од које ви паше и капетани и сви Турци од свијета ништа помоћи неће, баш ако би и сам Мухамед из гроба устао и голом сабљом к вама на помоћ из Меке долетио, не може ви помоћ, колико ни самому себе, него се прођите турскога јединства и обећања, докле је вријеме, јер послијед нећете се моћи извадит и оправдати, ако се умах по овоме мому писму не избавите. Ово ви пишем за ваше добро и чекам ваш одговор да чисто могу знат ваше мисли,

В прочем остајем ваш доброжелатељ У Манастир под Мајине, марта 12.

1808.

ВЛАДИКА ПЕТАР