44 Диздару Беговићу и Корјенићима

44 Диздару Беговићу и Корјенићима

Диздару Беговићу и свијема агама корјенићким.

Није потреба, моји драги пријатељи, да ви ја редом спомињем како су Дубровчани Французе у своју државу довели и својему бранитељу, честитому цару Отмановићу, издају и невјеру учинили, будући то не само вама, него и свакому у турску земљу, а навлаштито у Херцеговину, јест веома добро познато. Ја знам да Французи не ишту за друго како ће Боку од Котора и Црну Гору освојити, нако само за то да се боље утврде и да више војске и јакости добију, пак иза тога да на турску земљу ударе, али се нијесам нада да ће турска села палити и рајетнике турске клати приђе него би се веома добро у ова мјеста ујачали, но њихова злоћа није могла трпјети да се не прикажу, како што је и у сва мјеста куда су они с оружјем проходили немилосрдно приказала. И ово је свакоме турскоме рајетнику отворило лукаво намјереније француско. Све ово може послужити унапријед за корист и добро Турчина и христијанина у Херцеговини, да разбуди и дигне јуначка срца на одбрану својега отечества, ђе свакога дужност и витешка слава позива, која је и мене с црногорским и приморским главарима и са свијем народом позвала не штеђети наше крви до посљедње капље. И ја совршено мислим да ће и од ваше стране на исти начин учињено бити и да наше и ваше војске буду једнодушно против нашега и вашега злотвора обраћене и наша сусједска питања и мир утврђен, уздајући се у јакога Бога да ће бити нама и нашим војскам помоћник. Дакле, сада стоји у вашу вољу или да се у вријеме сјединимо или да непријатеља сами на своје земље чекате, а ја сам на прво у свако доба са свијем народом готов.

И чекајући ваш одговор, желим да буде срећан и да ви здрави и весели будете.

Цетиње,

27. септембра 1806.

Митрополит черногорски П. ПЕТРОВИЋ