28 Озринићима

28 Озринићима

Благородној господи сердару, војеводи, кнезовима и осталијем главарима и старјешинама и свијема Озринићима мир и здравије од Бога.

Бићете, мислим, разумјели које се зло догоди у прошлу неђељу на пазар пред Котор и како су ћесарски солдати зачели фатати Црногорце и бити мушкетима, на велику правду Божју ни криве ни дужне, и с тога се започео бој међу нашијема и ћесаровцима, у који је било не мало погибије и крвопролића. И тако већ на они пазар није пута ни једному Црногорцу, нако да погине и велику несрећу и срамоту добије. Тога ради ево дођоше к мени главари од свијех племенах, којизи су се на пазар та дан намјерили и којијема су браћа мртва и рањена остала и жене у град пофатане и сви мене молише и закумише да ја вама пишем и такођер молим и Богом закумим од стране све четири племена, то јест Цетиња и Његуша и Добрљана и Ћеклића, који су међу собом вјеру и заруку договорно учинили да ни један већ на речени пазар и у државу ћесарску не иде, а вас и остале Црногорце моле и заклињају да преко ове четири племена и ви не идете.

Ја знам да је вама потреба куповати вина и остале ствари ради славе крснога имена, али се од једне стране бојим да се не догоди међу вама и овијем племенима, како да за себе не иду нигђе у ћесареву земљу, тако и друге да не пуштају преко своје земље ходити, а с друге стране очито видимо да и вама од ћесароваца мира бити не може, зашто они не разбирају никога, него свакога Црногорца једнако ћерају, како и оне који су били у бој. А ето чујете да и жене фатају, камо ли неће бити и фатати јунаке, да се насите црногорске крви и напуне тамнице и сенжире Црногораца.

Тога ради вас молим да се обратите у Црмницу или на другу страну на вино и за ракију и да се уклоните од которскога пазара, докле видимо хоће ли се ћесаровци уклонити од Црне Горе и зла и хоће ли од боја учинити или неће. И сувише ја вас и свакога Црногорца молим и Богом заклињам да живите међу собом у мир и да без знања и договора земаљскога ништа не чините и ћесарске и турске људи не задијевате, да не изгубите милост од нашега Високославнога Покровитеља Великога Цара и Самодржца Всеросијскаго, у којега, по Богу, сва ваша узданица и освета стоји.

В прочем остајем ваш доброжелатељ

Стањевиће јулија, 11.  1805. ВЛАДИКА ПЕТАР