43 Ришњанима
От Нас Владике Петра благородној
господи капетану, суђам и свијема јунацима од поштене комунитади рисанске.
Није потреба да ја вам пишем како
је Французима помоћ у прву недјељу дошла и како је наша војска одступила,
будући то знаду сви Приморци и Црногорци који су очима виђели. Само ви дајем на
знање да се ја находим с росијском војском, хвала Богу, здраво и весело и да
Французи нијесу мимо Бргат ступили, него се тврде у град и около града су
четири хиљаде војске, што је они дан дошло и што је у граду било. А наша војска
находи се... Дебели Бријег поша, не видећи Приморце ни Црногорце, нако један
мали број... сваке комунитади, кнежине и племена.
Не знам друго рећи, него ви
истинито кажем, ако опет убрзо не дођете, да ћете остати у вјечну срамоту мимо
свакога народа у свијету и остаће на вас и на ваше потомке клетва Бранковића у
вијек. А ја ћу се ... онога народа што је вјеран Богу, Цару ... заклињући се
вам Богом да нећу с вама и Црногорцима имат другог посла, ако пријеким путем не
пошље свака комунитад и кнежина и капетанијати што највише може војске, за
доказат своју вјерност према царскијем ђенералима и војницима, а навлаштито за
обрану својега отечества и слободе. Ко ли не учини тако, он ће себе обличити у
дјела Вука Бранковића, под вјечном срамотом и проклеством од свега поштенога
народа.
В прочем чекајући вас видјети,
остајем ваш доброжелатељ,
30. јунија 1806.
Из Ерцег Новог. 
No comments:
Post a Comment