36 Радуловићима

36 Радуловићима

От Нас Владике Петра

мојим по духу светому љубезним чадом Раду, Вукадину и Симу Радуловићем и њиховој родитељници и свему поштеному браству Радуловића драги поздрав и архипастирскоје благословеније.

Разумио сам како се догодила несрећа у кући Ника Петковића, када је војена ћесарокраљевска команда искала да уфати Николу Лакићевића и како је из куће пукнула пушка на солдате, а солдати у исти мах пуште огањ, мислећи да их Никола гађе и да они Николу гађу. И тако мјесто Николе, по несрећи, убију вашега брата покојнога Стефана, пак чујем да ви имате превелику жалост на капитана Сава Ивелића, који је био пред командом од врховног заповједника послан, и није му могло инако бити, нако да иде ђе ту заповиједа врховна власт, будући како капитан од команде у сву рисанску комунитад јест дужан ослужити краљевске заповиједи. Ја знам да су ваша срца тешко увријеђена, али да чините какву освету, не можете друго учинити нако огријешит себе и душу вашега покојнога брата, а сувише панут у немилост и у разсердбу вашега краља. Тога ради свијех вас архипастирски молим и Богом Вседржитељем заклињам да пристанете на мир по обичају земаљскому, и што суд хадетни рече да послушате и да се с реченијем капитаном умирите и ту жалост, коју супротиву њега имате, да из вашијех срцах изметнете, пак у христијанској љубави, како Бог заповиједа, мирно и љубезљиво да живите.

Ми ћемо сви, љубезна браћо, умријети и тешко нама ако један другога на овоме свијету живљећи не љубимо, ако се не смиримо с нашијем суперницима, на које жалост имамо и ако један другоме увређаје не простимо, нећемо на ономе свијету вјечнога покоја и блаженства имати и неће нам Отац небесни наша сагрешенија простити. Дакле, ради Бога, који је једино и вјечно наше добро и ради вјечнога веселија и радости, којега је Бог уготовио свијем послушним у рајске сладости вјековјечно уживати и наслаждати се његова божественога лицезренија, и опет вас молим да послушате како ви пишем, тако били од Бога благословени и тако ви Бог даровао на овому свијету сваку добру срећу и добри напредак у свему, а на оном вјечну радост коју вам и свим христијаном од свега срдца желим и остајем, уздајући се да ћете моје молбе послушати, 

На Стањевиће, Декебра 29, 1805.

Ваш доброжелатељ ВЛАДИКА ПЕТАР