39 Катуњанима
Благородној господи главарима и
старјешинам и свијема Катуњанима у сва племена, кнежине и у свако село и
братство.
Да буде на знање свакому Церногорцу
како остаје сва наша земља под вјечним стидом и срамотом и сувише у немилост
нашега високославнога покровитеља, ако не бисте порадили очистити себе от ове
срамоте, коју на цијели наш народ поставише неколико људих, који преко моје
молбе и заклињања и преко земаљске стеге на збор учињене на Цетиње, разбише
церкве и куће нароске у Новској держави, у Лепетане и на Муо и на остала мјеста
у Боку от Котора и понесоше церковне адиђијаре и туђе имуће неправедним и
безаконим начином, што се никад нијесам нада да ће тако учинит, а навлаштито
пошто је сва ова приморска провинција приступила под барјак и заповијед
Великога Александра, всемилостијејшаго покровитеља нашего. Ја знам да је било и
Приморацах не мање него ли нашијех који су пограбили и који су учинили и наговарали
Церногорце да тако чине, како су и учинили, али данас остаје срамота и кривица
на име церногорско, како би и поштење остало, да не би тога срамотнога дјела от
неколико грабитељахучињенога, који славу и поштење своје и свега церногорскога
народа помрачише и обечестише. Тога ради вас свијех молим и Богом вседржитељем
заклињам, да не останете увијек под овом срамотом, него да свако братство чини
вратит што је који узео по заклетви и понијет у Котор и предат у руке господину
Иву Зовјанину и господину Нику Митрову, који ће записати све који што донесе, а
господин консул свакоме ће братству дати писмо, да се зна, које се братство от
ове срамоте очистило и туђу робу повратило. Које ли не би кћело тако учинити и
оно ће бити записано, нека се знаде, да под срамотом остаје и да ће цару на
други начин одговарати, јер инако сва би земља наша под стидом и срамотом
остала, и тадар би колико милости царске, тако и свако поштење изгубила, али се
уздам да нећете до тога себе допуштит, но да ћете учинит како ве молим и
заклињам; а ово је једини начин с којим се можете очистити пријед него би гњев
царски постигнуо кривце и грабитеље, а прави человјек остаће на своје поштење,
како се буде отлучити от злочинацах.
Ваш доброжелатењ митрополит черногорски,
скендерински и приморски и ордена свјатаго Александра Невскога каваљер Число 9.
марта 1806. Владика Петрович Из Новога Града.
No comments:
Post a Comment