33 Острошком игуману Петронију
Честњејши господин отац игуман
Петрониј.
Из Вашијех и другијех писамах,
којих сте ми послали, разумијем с великом мојом жалости да је турска војска
ударила на Дробњаке. Ви знате како сам ја њих и ускоке и совјетова и
препоручива вама да свакога учите што би они трпјели и с миром били да на себе
више зло и несрећу не наведу. А сврх тога ја сам на исти начин писао свијем
Дробњацима једно писмо јануарија, а друго сектембра и последње послао чрез
Јефта Шећеровића; нијесу ме послушали, него пошли по наговору некијех који су
били мојим писмам и наукам супротивни и који нијесу размишљали што се послијед
из тога догодити може. Ја не могу мимо Височајшега мојега Покровитеља ништа
учинити, а да су ме послушали не би то на себе дочекали. Истина је да су од
тешкога зулума и неправосудија турскога до тога доведени иза како су толико
пашах и капиџибашах доходили на Херцеговини да учине правду и суд рајетницима и
не учинили ништа. Али боље бјеше да још трпе, како су неке силе времена
трпјели, него ли да се зачну бранити у вријеме кад се обранити не могу, нако их
једини силни и всемогући Бог од таквога неправетнога насилија обрани, којему их
препоручавам и остајем ваш доброжелатељ.
Нојемврија 6. — 1805. Стањевиће.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment