29 Катуњанима

29 Катуњанима

Благородној господи сердарима, војеводама, кнезовима, барјактарима, харамбашама и осталим духовним и мирским главаром и старјешинам и свијема јунацима у сва села и племена у Катунску Нахију милост и мир од Бога да будет.

Наслањајући се ја на вашу ријеч и заклетву, коју учинисте ономланих у недјељу по Вељему Госпођину дне на Цетињу, дајући ми објеручке тврду и велику Божју вјеру да ћете слушати што ви за ваше добро речем и да ћете држати јединство, слогу и мир, не пазећи на остале нахије што ће која чинити, ја се поуздах и започех опет изновице постављати моје труде на сваку страну, да се у нашу земљу зло прекрати и јединство и љубав брацка утврди, а све на узданицу нашега Високославнога Покровитеља Велика Цара и Самодржца Всеросијскога.

Ево, дакле, до данашњега дневи нијесте никакве смутње у земљи учинили, нако што су се Чевјани и Малоцуце свадили и што су се неке особите ствари догодиле, које се могу и смирити да земаљски мир и тишину не разуре. А ево се и посланик нашег великог покровитеља међу нама находи. Тога ради ја од свега срца желим и вас свијех архипастирски савјетујем и молим да бисте ви пазили своје и своје дјеце добро и поштење, које стоји у вашој слоги и миру, не чинећи ништа што би могло супротивно бити нашему Покровитељу и тишини нашега народа. Знам да имате неке жалости, што су ви учинили неки Цеклињани на Ријеку Црновића; такођер мислим да ви неће мило бити, чујући да су моји људи уфаћени у Котор, а нијесу само моји, него и моји и ваши и сувише русијскога Цара, докле код мене стоје.

Но, што се тиче до Цеклињанах, ја вас молим и Богом заклињам да претрпите докле ми од њих дође одговор на књигу, коју сам Цеклињанима и Добрљанима писа и докле се ја с њима разговорим. А што су моје људи ћесаровци уфатили, такођер свакога Црногорца, који за то имаде жалост, молим и заклињам нека сваки стоји с миром и нека трпи како и ја трпим, зашто знам да ће наше трпјеније боље за нас бити, него ли икаква наша освета. И ја чисто видим и познајем за који узрок они нама сваке напасти и безчастије чине и ви ћете на сврху то исто видјети. Но ако себе добра желите, држите се воље и заповиједи својега Високославнога Покровитеља, живите међу собом и са сваким Црногорцем и Брђанином у љубав и у мир и не тичите турске и ћесарске људи. Ја сам примио књигу од царева посланика Смаил-аге из Гацка, у коју ми пише да му кажем хоће ли Црногорци у мир с Херцеговином стајати, како је и наш цар с њиховијем царем мир и дружбу учинио, и ја сам паши одговорио да ја и сваки Црногорац и Брђанин, слушајући наредбе и заповиједи нашега Всемилостивјејшега Покровитеља,  желимо са свакијем, који је турскому цару послушан, а не само с Херцеговином, мирно живјети, ако он учини да и турски људи с нама такођер у миру буду живјели. Ово је за корист једне и друге стране и ово је у височајшу вољу нашега покровитеља и турскога султана угодно, међу којијема мир и пријатељство пребива. Ја желим да с наше стране буде тврдо и непоколебимо садржано и да ви заслужите добрим послухом милост од Бога и од нашега честитога и премилостивога оца и заштитника Александра Првога и да не изгубите ону славу и поштење, коју можете имати и која већ стоји у ваше руке, само ако међу вама послуха и јединства буде и ако уздржите оно што сте на Цетиње обећали и што ви ја саде пишем. А инако, бићете несрећни и у вијек неблагополучни.

Ово ви пишем да испуним моју дужност и ако ме послушате доћи ћу што скорије међу вама да се пространије разговоримо.

Међу тијем остајем ваш доброжелатељ На Стањевиће, јулија 9.  1805.

ВЛАДИКА ПЕТАР