Жалба на Поборе III

Во  име Х[рис]та. Амин, на 1792. ђенара 29, на Стањевиће.

Да јес веденије васакому суду и г-дру пред ким изиде сије писаније, како имаше порок и деференцу од много зелах, главах, ранах, пленовах и осталијех очитијех работах, а то Мартиновић од Цетиња, а з друге стране Побори. И тако бише контене обије парте ставити међу собом суд двадесет и четири кмета.

Г-да кметови по имену: г-дин влад[и]ка Петар и г-дин гувернатор Јован Радоњић, поп Јово Абрамовић, војвода Вуксан Милић, Раде Горчинов, кнез Иван Мартиновић, Новак Жутковић, Андриа Марков, Саво Марков, Нико Борета, Марко Петров и остали који се намјерише двадесет и четири, којизи бисмо звати и дођосмо на мјесто одабрато Стањевићи. Сједећи ми више речени призвасмо обије парте пред нама и њих разлоге говорише, колико имаше и ктјеше. Ми више речени, потанко разумијући њих разлоге, разбистрисмо и судисмо главу Јова Ђаконовића, која бјеше најприђе погинула од руке Јова Никова Мартиновића, ш његовом браћом Цетињанима кервих 12, мекосмо нашу, осташе франке =8; у другу, судисмо сина Јова Попова и сина Ива Зеца пребисмо за главу, а бјеше ранах цетинскијех = 7, а поборске четири пребисмо четири за четири, осташе цетинске три, које судисмо франке двадесет и четири хиљаде; а што бјеше узет плијен Јова Никова Мартиновића бравах осамдесет и седам, које уцијенисмо сваку по дукат да му Побори плате; а што бјеше исти Јово с Цетињанима узео плијен Ђаконовића бравах = 1940 [!], то судисмо како и оно сваку по дукат, да плате Баице два дијела а Донокрајци трећи дио од главе Јова Ђаконовића, како су били дружина;  а судисмо што бјеше Ђаконовић ударио жену Јова Никова франке дванајест хиљада, а што искаше Јово Ников покујство, такођер и Ђаконовић искаше од Јова Никова што му бјеше појате жега и остале штете чинио, то пребисмо једно за друго; судисмо десеторо говеди Николе Савова и Бевенино једно на Баице цекина 22; а судисмо и глобисмо Поборе што бјеху издали Гербјанима цетинску стоку цекина франкијех двадесет, а што бјеше син Ива Зеца претерга вјеру и сам погинуо, судисмо цекинах двадесет; а судисмо што бјеше Ђаконовић посија у Доле арђаве ријечи противу Јова Никова, ако се нађе чисто да је истина, цекина франкијех дванајест; судисмо што бје[ху] Побори сломили корита и затисли воду на Трешчаник, а Цетињани Поборима сломили млин, то пребисмо једно за друго; а рекосмо што се нађе цетинскога оружа, или аспре, узето у ћесе у Поборе, да се врати, а кућу и сва добра Јова Никова што има у Поборе, то остависмо у слободни начин, да је његово либеро. За све стабилисмо и умирисмо, а кумства и побратимства како је начин од земље да изверше.

Писах ја поп Андрија Углешић, како један од кметовах, које ће бити потписата од г-дина владике.

Ја влад[и]ка Петар Петрович потписах и потвердих ово писмо и која парта не послуша и не пристане, да је од Бога проклета.