Изјава Петра I
... Ни саме ледене стијене не дам
за никакво благо овог свијета, јер су и ледене стијене прекупане у јуначкој
крви, јер би и сама праведна природа на такав вопијући гријех пролила сузе туге
и жалости. И самим златом ово голо камење да залијете, нећете дочекати да мене
вашим новцем придобијете. Нећу блага ни богатства, али оћу поштење, под којим
заједно с мојим народом живим и умријети желим. Не може мене никакво благо
усрећити, ако мога народа слава и срећа не цвјета и ако горде горе непомично и
витежки своју горду главу не уздрже! Нити су се преклањале, нити ће док је мене
жива и док слободне горе имаду јунака да крвљу задобивено отечество бранити
могу. Само оштри мач то поискавање може ријешити, а моје ријечи и дјело неће.
На сабљу смо добили. Без сабље не пуштамо, па макар јуначка крв до кољена
потекла. Ако нијесте знали цијенити и познавати витешки карактер једног народа,
то се сад учите нас малу шаку у овим горама познавати. Не да овај народ своју
крвљу стечену аљину покидати, као што сте се ви научили од остале наше јадне
браће под вашим самовољним бичем стењајуће чинити...
1799.
No comments:
Post a Comment