14 Брђанима
Петар, Божијеју милостију,
православни митрополит и кавалер росијски.
Знате, како сам вама и свијема
Црногорцима вазда и на свако мјесто говорио, молећи свакога и заклињајући да у
мир и слогу међу собом живите. И колико сам труда и муке од почетка до сада
претрпио, то само једини Бог знаде; и све радећи за обште народно добро и
слободу без никакве хиле и лукавства, нако с правијем и чистијем срцем желећи
видјети вас и осталу моју браћу от непријатељског јарма и зулума ослобођене.
Нијесам искао моје сопствене користи и течења, него сам оставио цркве и
манастире и све црковне и манастирске и домаће послове. Заборавио сам и моју
душу и моје здравље, а пријенуо за вас и за другу браћу Црногорце, да не
изгубите, него да уздржите своје поштење и славу и да утврдите вашу предрагу
вољност и слободу, коју ви је Бог даровао мимо свакога народа у свијету, да ви
туђин не господари и не заповиједа и да није господар од вашијех живота, женах
и ђеце и от вашега имућа и домовах, но ви сами да поставите себе из договора
уредбе и законе от вашега владања и суда, по којему можете злога чојка и
непослушнога кастигати, пак се у слободи дичити и живјети међу собом како браћа
мирно, поштено, без инада и сваке мрзости. Али ево жалости и несреће велике,
што ја не видим да ви ово своје добро љубите, нити вашу вољност и слободу
познати хоћете, коју ако једанпут изгубите от својега непослуха и злочинства,
онда ћете спомињати моје ријечи и виђети јесам ли право говорио и јесам ли за
обште народно добро ваше и свега народа нашега радио; али ће то бити у
невријеме, ка(д) ви неће памет ништа ваљати. Ово ја не говорим само вама
Брђанима, него и свима Црногорцима једнако, јер знам што је слобода и што је
темељ от свакога добра на овоме свијету, а знадем и што је робство и невоља или
сужанство и јарам туђи оному који га носи... Друге ви не остаје, него да од зла
престанете и да се помирите, како најскорије и најбоље знате, пак да не ћерате
своју браћу Христијане који су под турско копито и да им повратите њиове
пљенове, које сте им неправедно уграбили, да ве сиротиња не куне и да зло од
Бога на себе не дочекате. А ето шиљем тамо господу главаре и судце да се с вама
виде и разговоре и да очисте смутње и зађевице, које нађу у ваша мјеста, и да
потврде стегу и јединство међу свијем народом. Тога ради свакога молим и
страшнијем именом Божијим заклињам, промислите за своје добро и послушајте што
ви суд и ваши главари реку и осуде, како из своје душе познаду. Најпослије
правично, не носите злому и пакосному чојку хајтер и не чините како је мило, но
такве глобите и кастигајте, да се зло не чини. А што је до сад било, то радите
смирит, и кога видите да је зло без невоље учинио от силе и от своје опачине,
тога и кастигом покарајте и будите сви супротиву онога који послух и слогу
размеће. Ја желим да вазда наша браћа из нашега народа буду у нашу земљу судци
и да они, који буду на то мјесто из договора обштега постављени, владају
народом и управљају по начину разумно и да свеђер више слава, чест и слобода и
благополучје ваше обћено у мир и у слогу вашу срећно и честито расте и да ово
дјеци вашој након себе оставите, нека она имена ваша у вијеку хвале и
превозносе и нека могу радостним гласом говорити: „О блажени отци! О славни
родитељи, наши велики витези и честити јунаци! блажена и преблажена витешка
дјела ваша, блажене утробе које су вас родиле и дојке које су вас дојиле! Ви
сте угасили међусобну рат и крвопролиће, ви сте поставили мир и тишину у своја
мјеста, ви сте укријепили слогу и јединство међу народом и ви сте нам дохранили
и оставили дражајшу вољност и слободу, а ми ћемо предраго име ваше у памети у
срцима нашим с највећим благодарнијем до гроба носити и синовом нашим от рода у
род остављати, нека име и слава ваша буде безсмртна!”
Ево, моји драги јунаци, што ја
желим! Ево зашто се трудим непрестано и зашто моју душу и здравље полажем! Ево
зашто сам добио неизбројене непријатеље и ево, познајте, у чему ваша срећа и
вјечно добро и благополучије стоји! Сад, ако нећете ово љубити, миловати и држати
и за ово свијем срдцем и вољом и са свом јакости пријенути, ви ћете бити сами
себе и својој дјеци самовољни крвници и вјечни злотвори и мучитељи; а ја у то,
како пред Богом тако и пред цијелим свијетом, не хоћу имати дијела, који
остајем ваш доброжелатељ.
Фебр. 23. Год. 1800. ВЛАДИКА ПЕТАР
На Стањевиће.
No comments:
Post a Comment