9 Црмничанима

9 Црмничанима

Честному господину протопопу Тодору и прочим свештеником, кнезовом и осталим главаром и старјешинам и свијема обште Черничанима мир и здравије од Бога.

Разумјели сте моју прву књигу, коју сам по Исајији Јовичићу послао на Вир, да дођете на станак да се разговоримо за наше потребне ствари, али ви не дођосте, нити ми на књигу отписасте. Ево се, дакле, неколико главара састадоше и који се на Цетињу договорисмо и вјеру до Малога Госпођинадне учинисмо и књигу од јединства и слоге међу собом написасмо, ако не кћеше Турци, да се сви од Острога до Сутормана и од Ловћена до Мораче уједно миримо, како смо уједно и заратили; ако не кћеше Турци, а но сви уједно и заједно да се бранимо и гинемо и да се не издајемо. Ако су два чојка од Цеклина углавили на понасе станак с Турцима, али такви састанци неће нингта ваљати, нити су остали Цеклињани и Ријечка Нахија у та њих договор. А ја сам писао паши, ако узоће, да се сви Црногорци и сви Брђани, који су с нама, једанак миримо, нека ни пошље брата, оли синовца, или Копилићевића, али Сердаревића на станак, пак од сваког племена и кнежине од све Црне Горе и Брдах по два чојка да пођу, да се с њима станемо и о миру и добру зборимо. Ако ли не кће, него у толико посла војску на Брда, како се гласи да хоће, ево неколико Катунске и Ријечке Нахије хоће заиста поћи у Пипере и Бјелопавлиће, а остали ће прилику виђет, пак што ће Бог дат нека буде. Богу се молимо и препоручујемо да он буде наш помошчник и предводитељ. Сад вас молим и Богом заклињам, пишите ми да знам, јесте ли ви у ови договор, како ви пишем, зашто сам ја пред главарима на збор рекао и похвалио се да ћете ви пристат што остала земља учини, него да не можете од сијања и прашења и од рати домаће на станак доћи. А мене заиста није воља ни на какво зло, него јесенас писах у Пипере и Бјелопавлиће да ухвате вјеру са Спужанима; тако и учинише, но у то Мећикуке посјекоше у Спуж преко вјере најбољег Мартинића; иза тога се зађеде бој и погибе један Мећикукић. Сад Осман-ага хоће да паша похара све Пипере и Бјелопавлиће за његовога братучеда, како што посијече на вјеру педесет Ровчана за његова стрица. А кад похара Пипере и Бјелопавлиће, тада ће опет с њима истијема, који живи остану, на нас обратит. Ја бих тамо доша да се с вама видим и разговорим, али ми није воље, зашто сваки час гледам, кад ће ми доћи глас да идем ђе потреба буде међу Црногорцима, како смо углавили. Ето ви шиљем књигу, што су главари учинили и подписали од Катунске Нахије, а таква је пошла и у Ријечку Нахију.

Но ве и опет молим ову ми књигу одпишите.

В прочем остајем ваш доброжелатењ

Јунија 26. — 1796.

ВЛАДИКА ПЕТАР на службу.