24 Архимандриту Арсенију Гаговићу
Високопреподобњејши господин
архимандрит Арсеније.
Примио сам ваше љубазно писмо, из
којега видим колико сте ви ради о мојем здрављу и состојанију знати. Тога ради
во удовољствије вашега желанија дајем вам на знање што ја, по милости Божјој,
находим се жив и здрав; имајући чисту совјест имадем Бога помоћника и не убојус
совјета нечастивих.
Што се пак тиче до ускоках, који,
како ми пишете, робе сиротињу, сва Херцеговина знаде да сам ја свагда сиротињу
бранио и да ми није на срце мања жалост за све оно што сиротиња под турску
власт трпи, него ли за ово што ја у Црној Гори видим неустројено и што
Црногорце допада, но што ћу да учиним ускоцима, који су из Херцеговине утекли у
Морачу, људи зли и безбожни, а празни без никада ништа, а када они не пазе
своју браћу и не спомињу турски јарам, кога су, што је рећи, још јуче носили и
кога њихова браћа и данас носе на врат, ко ће их од таквога злочинства
устегнути; они су од мене и од Црне Горе далеко, не слушају никога. Ја сам све
начине употребљавао да их од тога злодјејанија уставим, али се неколика
злочинца уставити не хоће и тако не могу учинити друго, нако да пошаљем војску
на њих, а за послати војску шћело би се не мали трошак, којега ја не имам,
будући ми народ не даје ништа и не иштем да ми даде икакве ствари, нако само да
прекрати междусобно крвопролиће и остала безакона дјела и да у миру и у љубави
христијански живи. Од када су Требјешани добјежали к нама у Бјелопавлиће и по
том у Морачу пошли и собрали остале ускоке око себе, ја сам претрпио довољно и
труда и харча за учинити им добра како људима који не имађаху ни мјеста ни
прибјежишта, а на сврху некизи с њиховијем сердаром, којему сам више љубави и
добра учинио него ли иједноме главару од Црне Горе, вратили су ми свакијем злом
и безчестијем. Пак се ви тужите на ускоке, а ево чујете, чули сте и приђе, што
сам ја од ускоках дочекао. И не чудите се, мој драги оче архимандрите. Ми смо
Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити и у
несрећу и безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то се
више завист против њега вооружава, која у српском народу, како и у греческом,
гордост царује. Казаће вам Голуб на изуст за све остало што бисте жељели знати,
а ја остајем, љубезно вас поздарављајући, и јесам Цетиње,
Августа 31. числа 1804. Года.
Ваш доброжелатењ М. Черногорски
Александра Невскога Каваљер ПЕТАР ПЕТРОВИЧ
No comments:
Post a Comment