183 Годињанима
От Нас Владике Петра Чесному Г. Попу Марку
Лековићу поздрав.
Примио сам твоју књигу, с којом се правдаш да
нијеси мога ништа учинит за говеда, која су узели Бољевићи и Годињани
Сотонићима, и да нијеси преступио у никакву ствар јавну противу закона. Ја
нијесам ни чуо и за то сам те молио, но ми је превелика жалост на тебе и на све
Годињане, а знава нијесам, ни су ми за Бољевиће кажевали, зашто сте и ви и они
убили говеда, пошто је моја молбена књига дошла да говеда вратите; јер није
право да се плијеном ћерате. А за главу и за рану ја нијесам рекао у моје писмо
да по несретњему обичају вашему опростите, но да ви одговара они, који је дужан
с главом, а не с пљеновима, како што и ти знаш с пљеновима виша погибија и
крвопролиће бива. Ја, колико сам више мога, радио сам и радим да се не просипље
крв христијанска, а и ви свештеници дужни сте исто чинит и сваки чојек, који
зна за Бога и за душу. Али видим да ви мало о томе радите; но се опет бојим да
не би ко без причешћа умро, а и које дијете без крста и за то с благословом
допуштајем тебе, попе Марко, да можеш свештенодјејствовати, а Бог види сва наша
обхожденија, којему ћемо бити за све одговорници. В прочем остајем твој
доброжелатељ
Цетиње,
4. Септембра 1827.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment