178 Јеремији
Гагићу
(Фрагмент
о Његошу)
... Ја жељах прејемника мојега након себе
оставит науками просвјешчена, којих ја нијесам имао, али к мојеј великој
жалости не имах у тому среће. Ваља да је у судбоју опредјељено што би вазда у
Црну Гору верху духовних и верху мирских сљепота царствовала. Има јошт
синовацах у мене, а особљиво један који је стојао годишче и по данах код
јеромонаха Јосифа Троповића на Топлу. Зна нешто читати, види се пријатне
физиономије и добре нарави, но ево моје жалости што нијесам у состојаније да га
пошљем и содержим у које училишче у Русији и што не смијем ову милост и
височајшаго двора просити. Знам да за науку треба млађи, но како сам ја
остарао, не би млађи приспјео годишчима за млого времена да будет мојим
прејемником. А Бог зна хоћу ли ја и ово писменце свершит у животу...
Цетиње,
Генверја 20. дња, 1827. Года
No comments:
Post a Comment