55 Црмничанима
От нас Владике Петра благородној
господи духовнога и мирскога чина, главаром и старјешинам и свијеме јунацима у
нахију Црницу драги поздрав и архипастирскоје благословеније.
Находећи се у Манастир наш у
Мајине с великим неудовољствијем разумјех, како је Ђуро Илин Масоничић с Мићом
Перовијем Вуксановићем из Глухода Дола ходио у Бар и у Скадар самовољно, и како
су доходили дома и опет изновице пошли и повели са собом друге два
Глуходољанина, да двојица стоје у Бар, а двојица у Скадар у тајство. Такођер
разумијем, да ви је дошла једна књига од капетана барскога, у коју ви пише, да
ће ви дати војску и заиру, ако ви до потребе буде; ако ли би њима потреба била
да им поможете. Ја сам вамутолика пута писао и сваки Црногорац и Брђанин по
мојијем књигама знаде, да се ми, хвалећи Бога, не бојимо ни од кога, будући се
наш Цар и Покровитељ с царем француским умирио и у велику љубав и пријатељство
саставио, а цару турскоме до Ћурђева-дне вјеру дао и нама заповијед и наредбе
послао, да с Французима живимо мирно и да никакве зађевице не учинимо, која би
могла бити од најмање, а камо ли од велике смутње и немира међу нама и државом
цара францускога, како сте то из првијех мојијех књигах разумјели. И тако се,
дакле, находимо с реченом државом у сусједску љубав и пријатељство. Ја не знам
супроћ кога Турци вам ту војску и заиру обећају, нако супроћ истијех сусједах и
пријатеља нашијех Француза, оли супроћ осталијех Црногорацах и Брђанах. Но или
противо једне или противу друге стране Турци вам обећају, то не може бити, а да
не буде и супроћ обадвије, и сувише противу нашега Високославнога Покровитеља
Великога Александра Императора и Самодржца Всеросијскога.
Ја не замјерам Ћуру Илину, зашто
знам какав је он човјек, а знам... него се чудим осталијем Глуходољанима, који
га... видећи очигледно, да их води на вјечну погибељ и срамоту. Тога ради шиљем
Глуходољанима особљиво писмо, а вас молим и архипастирски совјетујем и Богом
Вседржитељем заклињам, да не слушате Ћура Илина ни његову дружину, који би од
својега отечества учинили драговољно, како што је Бранковић учинио на Косово,
него да пазите своје поштење и своју вјерност и слободу, коју сте вазда пазили
и својом крвљу бранили и да на себе и на своје посљедње велико зло и срамоту не
наведете, од којега да вас Бог заступи и сачува.
В прочем остајем ваш доброжелатељ
У Манастир под Мајине ВЛАДИКА ПЕТАР
марта 12. 1808.
No comments:
Post a Comment