54 Глуходољанима
От нас Владике Петра
честному господину попу Којици и
прочим главаром и старјешинам и свијема Глуходољанима драги поздрав.
Разумио сам како је Мићо Перов и
Ђуро Илин ходио у Бар онадар, те су чинили с Турцима некакав договор на име
свега Глухога Дола, да се држите уједно и заједно. И за то су доходили к вама и
повели изновице попа Маровића самотрећега, који ће стајати у тајство у Бар и у
Скадар. Такођер разумијем да су они исти донијели једну књигу свијема
Црничанима од капетана барскога, у коју он пише да ће умирити Црницу с везиром
и обећаје захиру и војску да ће ви дати, само да се саставите с Турцима и да
једни другијема на помоћ будете. Ја не знам супроћ кога они вама ту помоћ
обећају, нако супроћ остале ваше браће Црногорацах, али супроћ нашијех сусједах
и пријатељах Французах. Но или супроти једнијех или другијех... то не може бити
да не буде и супроћ обје стране, али ја знам и темељито вјерујем да остали
Црничани неће то учинити ни за једно благо на свијет, а камо ли за једне лажи
турске и Ђура Илина, зашто лијепо знају да се наш Високославни Цар и Покровитељ
Александар Први с царом француским находи у мир и у велику љубав и пријатељство
и да нема у свијет таквога цара, који би се пред њиховом силом одржао.
Ја се не чудим Ђуру Илину, него
Мићу Перову и осталијем Глуходољанима који га слушају, видећи очигледно да их
води на вјечну и срамотну погибељ. Тога ради вас
молим и Богом Вседржитељем
заклињам да се од тога посла и јединства с Турцима прођете и да не задијевате
ни Турке ни: Французе без нашега знања и договора. Ако ли једна само пушка ваша
пукне на Французе, та ће пушка пукнут против истога цара Александра и противу
свакојега поштена, вијерна Црногорца и Брђанина, и ви ћете тада остатихајини
росијскому цару и издајници својега отечества, како Вук Бранковић. За то и опет
вас молим и у три пута страшнијем именом Божијим заклињам да пазите своје
поштење и своју вјерност и слободу и да на себе велико зло и срамоту не
наведете, од које ви паше и капетани и сви Турци од свијета ништа помоћи неће,
баш ако би и сам Мухамед из гроба устао и голом сабљом к вама на помоћ из Меке
долетио, не може ви помоћ, колико ни самому себе, него се прођите турскога
јединства и обећања, докле је вријеме, јер послијед нећете се моћи извадит и
оправдати, ако се умах по овоме мому писму не избавите. Ово ви пишем за ваше
добро и чекам ваш одговор да чисто могу знат ваше мисли,
В прочем остајем ваш доброжелатељ
У Манастир под Мајине, марта 12.
1808.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment