49 Бјелицама
Благородному господину кнезу Вуку
и... и прочим главаром и старјешинам и свијем Бјелицама мир и здравије од Бога.
Ето видите што чине Озринићи,
како једни ударају бити, робити и пљенивати нашу исту браћу и крајичнике
Брђане, с којијема смо једну крв ради вјере и слободе наше проливали, а други
такођер не престају давити јадне и жалостне Граховљане и Бањане, који су се при
Црној Гори давно у Катунску Нахију приписали, како и сами знате и на службу
нашега Покровитеља Великога Александра, христијанскога цара, своје куће и
остало имуће изгубили. Пак и то није Озринићима доста јунаштва, него чујем, да
су наканили и Мало-Цуце и Трешњево разселити и да су вас звали, или да им
поможете, или да им не сметате то учинити. Ви знате, какву сте нам књигу
послали, када сте из договора кнеза поставили и ваша два брата у суд земаљски
на промјену оправили и како ја вашему књигу храним, тако се надам да ћете и ви
уздржати и сохранити ваше обећање, које у исту књигу пишете. Ја мислим, да
нијесу ови Озринићи у то дјело здоговорници и ништа више не жалим, него срамни
глас, који по свијету иде, да Црногорци помагају Турцима клати и давати
Христијане у вријеме, када је Бог сојединио српски народ, да се од турскога
јарма ослободи и када христијанско оружје и срећа, хвалећи Бога, напредује и
свеђер ближе к нама приступа. Али се надам, да остали Црногорци неће то име и
срамоту на себе носити, него да ће бити што и остали поштени јунаци србски,
који су себе ослободили, пак иду да и друге Србље помогну ослободити и да ће
сувише тога Црногорца... нека срамота...
Тога ради вас и њих молим... да
ви чувате себе и своје поштење и да се прођете од свакога посла и дјела
озриницкога, који не би ни вас поштеђели, кад би могли друго оправит...
намислили. Али ми можете чисто вјеровати, да се они у своје мисли тешко варају
и да ништа... неће нако једну срамоту, од које се њихов... очистити неће у
вијек. Ово ја вам пишем за ваше добро и за ваше поштење, зашто ево једна година
данах, откада сте лијепо и складно у сваки начин земаљски били и ђе је потреба
била на службу цареву и својега отечества јуначки, весело и добровољно постиђени,
него да
можете пред сваким отворена чела
с поштењем и са славом изисти, да се нитко на вашу неслогу и на ваше злочинсто
пожалити не може.
В прочем остајем ваш доброжелатељ
На Стањевиће
декембра 20.1807. ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment