120 Кучима, Братоножићима и
Васојевићима
От Нас Владике Петра
Благородној господи војеводи попу
Мићу о прочим духовним и мирским главаром и старјешинам и свијема Кучима,
Братоножићима и Васојевићима драго поздрављење.
Разумијем да је побјега из
Пиперах и доша међу вама неки самозвани калуђер и лажни светињак Авакум, којега
сам ја ћера да га уфатим, зашто вара и мути народ да се с Турцима бију. И бјеху
га моји људи уфатили на Стијену у Пипере и били његовом тољагом да га доведу к
мене, али је скочио проклети Мушика Савов с његовијем синовима и дружином, те
га не дали довести.
Ја знам да је он у Србију народ наговара
и мутио да се опет подигне противу Тураках, јер да није побјега од Милоша
Обреновића, остао би у сенџир и у тавницу закован, да му кожа пуца под канџије,
како и његовој дружини, који су уфаћени у Србију и на смртни кастиг осуђени,
зашто такве бунтовнике сви цари и краљеви и сви поштени људи ћерају и они не
находе нигђе мјеста, нако међу слијепим и безумним народом, који више лажам
него ли истини вјерују, како што и тога калаша за светињака и за чудотворца
почитују, а да је богоугодни и поштени чојек не би к њему ни приступили. Он
каже да је посланик цара небескога и да има дара од Бога више него сви цари и
краљеви, да га пушка не може убити и да на његово тијело ништа прионути не
може. И слијепи народ вјерује, а особљиво видећи га гола, боса и гологлава и
чујући његове лаже, како обећаје да ће злато наћи да га народу подијели, али то
не смије говорит пред људима, који имају разума и који познају његове лажи.
Питајте Стијењане нека ви кажу, када је говорио попу Радуновићу да га не води к
мене, оли да ће му учинити да му се руке и ноге згрче и да му очи испану и је
ли га поп за косе дохватио и под ноге сплеса, пак сву тољагу светитељску
сломио, бијући га и вукући по земљи; је ли оста згрчен и слијеп, оли се здраво
натраг повратио.
Ево како разуман чојек лажи
познаје и лажавце ћера, а лакоме будале за њим као слијепци за слијепцем иду,
докле у зло упану. Ви сте разумјели што је та напаст учинио код Везирова Моста
и што су добили они, који су га преко мојијех књига и преко моје воље и науке
послушали у вријеме кад сам говорио да га ишћерају и да са сваким мирно живе,
зашто ја не желим рати ни с ким, него мир и тишину сусједску, како ми Бог и мој
честити Цар заповиједа.
Ја сам дужан и вама казати да је
то лажац и пријеварник, као и што је био у моју младост Сћепан Мали, којега
слијепи народ за Цара почитоваше, не слушајући мојега стрица, покојнога владику
Саву; тако и тога калаша безумна чељад почитују за светињака. Људи, који путом
Божијем иду да Богу служе и угоде, не
мисле ни за какво зло, нако вазда за добро и не говоре сами себе да су свети,
него да су грешни и окајани; а та је калаш до скора био у Шумадију хајдук и
разбојник; пак и сада чини хајдучка и разбојничка дјела, наговарајући будале на
зло, да се љуцка крв пролијева; и јошт има дрзновеније говорити да је светишак
и Божји посланик. Није дакле доста, што је он крвомутник, него и сувише хулитељ
преблагога Бога и поругатељ чина калуђерскога, зашто Бог у своје заповиједи
забрањује најжесточајшим начином свако злочинство и безаконије, а прави калуђер
ваља да буде добри и смирени чојек и да заповиједи божје слуша и не учини
дјелом ни помишљенијем ништа, што би вољи Божијој противно било.
Чојек, који Бога служи и хоће да
буде спасен, неће ни звијера убити, ни рећи да га убију, а камо ли человјека
подобнога себе; јер он не жели никому зла, нако свакому добра, помишљајући да
сви људи од једнога оца Адама и од једне матере Еве произашли и да је Бог
свакога сотворио и заповједио да једни другим добро чинимо и добра а не зла
радимо.
Сад разсудите, може ли крвомутник
бити светињак у исто доба, кад чини да људи гину и једни друге кољу. Не стоји
светиња у то, што он иде да боље народ вара гологлав, бос и одрпан, него
светиња стоји у праву вјеру и у добра дјела, како Бог заповиједа.
Не будите, дакле, безумни и не
дајте да вас речени калаш превари и да његовим лажем вјерујете, пак да се
послијед кајете, него га ишћерајте да га међу вама није; нека иде у Шумадију да
чудеса чини и да с Турцима ратује и нека онамо господство добије, које иште.
В прочем јесам ваш доброжелатељ.
На Цетиње, марта 12. — 1819.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment