80 Граховљанима
От нас Владике Петра чесному
господину протопопу Ивану и прочим, духовним и мирским главаром и старјешинам и
свијема во обште христијанимау Грахово — да будет на знање како сам примио
писма, не само што ми је синовац мој из русинске војске од главнога
заповједника донио, него и друга, што су ми послијед дошла, пуна највишега
весеља и највише радости, што је срце моје и свакога поштена човјека желило, то
јест како се преблаги и свесилни Бог попуштио Наполеону францускому Цару
освојити толике краљевине и државе европејске и поступити с његовом војском у
државу сверусинску, тако је дарова срећу великому Александру Императору
росинскому, нашему всемилостивјејшему покровитељу, да он сатре и сокруши
гордост и силу кичељивога Наполеона, љутога гонитеља и непријатеља свега рода
человјеческога, који је једва жив утекао. За вишу његову несрећу сувише у
русинске славодобитне руке у робство четрдесет и осам генералах и официра 1298,
а солдата 167.510 и сувише све коње, кола и кочије и све благо и богатство и одору
и барјаке, оружје и џебане и све што је француска војска имала и све што је у
Русију била шићарила. Остала су московска и пољачка поља покривена мртвијем
тјелесима непријатељевијема на такви начин, што јошт никад у свијет такве
погибели једна војска није имала. И саде се наши находе уминувши сву пољачку
земљу, у Прусију, у Саксонију, у Бохемију, у Шлезију и Моравију, у Вестфалију
недалеко старе француске краљевине. Него, браћо христијани, принесите славу и
благодарност Свевишњему Богу, који је ову срећу и добиће даровао нашему Цару и
молите се да му дарује долгољетно здравље и совршену побједу и одољеније над
Французима, да избави род човјечески, који је пануо под тешки и несносни јарам
надменаго Наполеона, који се не би наситио крви човјечанске да све народе по
цијеломе свијету закоље ... по свему свијету да се моле Богу за нашега Цара
здравље и срећу и за његову војску. Јер да није Русија сакрушила Наполеонову
силу, с Божим благоволенијем и помошчију, он хоћаше цијели свијет у невољу
ставит, како што је ставио толике државе европејске, које данас, благодарећи
Бога, нас из невоље вади и у праву слободу приводи.
Ово ви у кратко пишем, јер није
могуће мене пером описати све како је било, него ће то историја у своје вријеме
казат и ви словесно разумјети пространије од мојега калуђера Стефана
Лазаровића.
В прочем јесам ваш доброжелатељ
Цетиње, маја 4. — 1813. год.
ВЛАДИКА ПЕТАР
No comments:
Post a Comment