Адреса: Пресвијему г-дину губернијаму совјетнику и окружму војеводи г-ну Плушк, у Котор.
Пресвијетли Господине,
Имао сам чест примит почтењејшеје
писмо ваше под Н° 6263/620 писано поради случаја који се 28 га числа прошлаго
нојембра на Стањевиће догодио међу управитељем монастира мојега попом Јоком
Јовановићем и њекијем Вуком Чалмаком из комуна поборскога.
Ја из содержанија овога писма
видјети не могу да вам није рапортовано онако како је било, но како су Побори
кћели и није ми то за удивљеније, јербо знам да истина до вашега знања не може
бит донесена, нако да се открије да речени Чалмак не би дерзнуо моју дубраву више
самога монастира сјећи и брањевину харати, да није видео и остале Поборе да су
тако чинили, нити би се уканио на врата от мојега и народњега манастира и у нашу
границу упалити пушку да бије моје људи, да није узео изглед от другијех а
особливо от Ђикана Воинова Зеца, који се научио не само сваке штете и пакости
чинити, него и сувише моје слуге пушкама ћерати и моје свештенике безчестит и на
мејдан позиват; једним словом укратко рећи, да моји људи, који су у Стањевиће
живљели и који данас у њима живе, нигда ни при једному владању, која су у
сусједство наше била, нијесу терпјели оно што у садашње вријеме сваки ден све
више от Поборах терпе. И ако, ваше пресв госпоство, не покарате речене пушкатаре
и не прекратите толике пријетње и толико самосилство поборско, не може бит да
моји људи не бјеже из Стањевићах оли да не гину от Поборах; но или једно или
друго буде, ја ћу бит принужден просит у
височајших императорских дворах заштиту и правосудије, које с отличним
почтенијам чест имам бит вашега пресв госпоства покорњејши слуга черногорски
митрополит.
Цетиње 7/19 децембра 1819
Петр Петровић
No comments:
Post a Comment